VFD selection guide- Second part

Dalje, treba se utvrditi koja je vrsta opterećenja u pitanju, da li se radi o konstantnom momentu opterećenja, promenljivom momentu opterećenja ili opterećenju konstantne snage. Ako je u pitanju konstantno opterećenje, sa mogućim udarima opterećenja( primer drobilica), treba izabrati frekventni regulator za stepen veće snage, kako bi ostavili rezervu i mogućnost kratkotrajnog preopterećenja.  Većina frekventnih regulatora, u režimu konstantnog opterećenja ima mogućnost preopterećenja do 150% u određenom kratkom vremenskom intervalu, dok frekventni regulatori u režimu varijabilnog opterećenja (centrifugalne pumpe i ventilatori), imaju mogućnost preopterećenja do 110%. Takođe, na tržištu postoje frekventni regulatori sa različitim mogućnostima kontrole. Najjednostavnija je klasična skalarna U/f regulacija, gde se napon i frekvencija srazmerno menjaju u zavisnosti od zadate vrednosti frekvencije. Zatim tu je vektorska kontrola bez davača(enkodera) po brzini i po momentu i vektorska kontrola sa davačem(enkoderom). Kod aplikacija sa konstantnim momentom opterećenja treba birati frekventni pretvarač sa mogućnošću vektorske kontrole. Cena frekventnih regulatora sa vektorskom regulacijom je u poslednjih 10-ak godina dosta pala, tako da ne postoji ogromna razlika u ceni između frekventnih pretvarača sa vektorskom regulacijom i frekventnih pretvarača samo sa skalarnom V/f regulacijom. Preporuka je uvek izabrati frekventni regulator sa mogućnošću vektorske kontrole, sem u slučajeva jednostavnih ventilatora za stambene i poslovne objekte, gde je ekonomičnost primarna! Svakako, kod primena poput kranova, dizalica, liftova potrebno je izabrati frekventni regulator visokih performansi sa vektorskom regulacijom u zatvorenoj petlji sa davačem(enkoderom), zbog potrebe za velikim momentom na malim brzinama, potrebno je imati što preciznije određenu trenutnu brzinu.

 

-Mehanička zaštita
Proizvođači svoje frekventne regulatore prave u različitim stepenima IP zaštite, što znatno utiče na cenu pretvarača. Primer je da će isti model frekventnog regulatora, sa istim performansama i iste snage biti znatno skuplji u IP54 stepenu zaštite nego u IP20 ili IP00. Uređaji čije se kućište nalazi u IP00 i IP20 stepenu zaštite, namenjeni su za montažu u orman i ne smeju se montirati na otvorenom i van ormana zbog mogućeg prodora čestica i vlage u elektronske komponente čime bi se izazvao kvar na pretvaraču. Uređaji u IP54 i IP55 zaštiti mogu se montirati van ormana, a oni u IP66, IP67 zaštiti i na otvorenom, naravno, u skladu sa preporukama proizvođača. Korisnik uvek treba imati informaciju o dimenzijama frekventnog pretvarača, kako bi izabrao orman odgovarajućih dimenzija, u kom će postojati dovoljan razmak između frekventnog regulatora i stranica ormana u cilju predviđenog protoka vazduha i hlađenja.

-Primer 2 :

Dimenzije frekventnog regulatora izlazne snage 2.2kW su visina: 221mm , širina :110mm, dubina:150mm. Po preporukama proizvođača ( u ovom slučaju Invertek Drives) potreban razmak gornje i donje strane uređaja od stranica ormara je najmanje 100mm, a prednje strane 50mm. Frekventni regulatori ovog proizvođača ne zahtevaju nikakav razmak na bočnim stranama, tako da se više njih mogu montirati jedan uz drugi. Minimalne dimenzije ormana u ovom slučaju bile bi 500mmx200mmx200mm.


-Upravljanje I kontrola

Frekventnim regulatorom može se upravljati na više načina :

-Preko tastature
-Preko ulaznih I izlaznih terminala (IO)
-Putem mrežne komunikacije( Modbus RTU, Profibus, Profinet, BACnet, CANopen)

Korisnik treba imati u vidu na koji način želi da upravlja pretvaračem I da u skladu s tim izabere frekventni pretvarač. Česte su situacije da je potrebna zamena neispravnog frekventnog regulatora I ugradnja novog u postojeći sistem automatizacije, u tom slučaju treba voditi računa o tome da novi frekventni regulator ima mogućnost upravljanja kao I prethodni koji se menja. Standardno upravljanje frekventnim regulatorom u sistemima industrijske automatizacije je da se od uređaja više logike (PLC-a) dobija signal za start, signal za stop, signal za promenu smera, dok na analogni ulaz frekventnog regulatora dolazi signal reference ( željene brzine) u obliku 4-20mA, 0-10V itd., dok povratne informacije od frekventnog regulator ka PLC-u ( o trenutno ostvarenoj brzini, struji, stanju, alarmima) se šalju sa analognih I digitalnih izlaza frekventnog regulatora kao I relejnih izlaza. Druga opcija koja je poslednjih deceniju I po sve zastupljenija je povezivanje I PLC-a I frekventnog pretvarača na komunikacioni protokol ( Modbus, Ethernet, Profibus, Profinet itd.) Standarni upravljački napon za digitalne ulazne terminale regulatora je +24VDC I obično je prisutno interno napajanje.